SUKOB GRAĐANSKO-PRAVNOG POSLA SA USLOVOM IZ UPRAVNOG PROPISA

Nepribavljanje dozvole za organizovanje igre na sreću od nadležnog organa uprave, ne utiče na odgovornost organizatora igre na sreću za ispunjenje obaveze iz ugovora o igri na sreću.

Iz obrazloženja:

"Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženo sportsko društvo je u prostorijama G.K. u B., organizovao igre na sreću, na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji i ulaganju sredstava radi organizovanja i realizacije programa za zabavu i igara na sreću zaključenog 19.06.1989. godine. Prema zapisniku Tržišnog inspektorata od 13.06.1990. godine sačinjenog po prijavi ovde tužioca, u prostorijama navedene G.K. smešteno je 35 automata igara na sreću, za čije organizovanje ne postoji dozvola nadležnog Opštinskog organa uprave shodno članu 14 Zakona o igrama na sreću. Tužilac je u navedenim prostorijama dana 04.06.1990. godine igrao na automatu – električnom ruletu vlasništvo tuženog i ostvario dobitnu kombinaciju jer je brojač automata pokazao dobitak od 244 tzv. kredita, što je prema pravilima igre tuženog (1 kredit = 2 dinara), predstavljalo dobitak od 488.000,00 tadašnjih dinara, koji je tuženi odbio da mu isplati. U navedenoj igraonici na automatima tog dana nije bilo limita dobitka, već je limitiranje aparata izvršeno tek sutradan i to na iznos od 10.000,00 dinara. Po nalazu i mišljenju sudskog veštaka taj aparat je u trenutku pokazivanja dobitne kombinacije bio ispravan, ali je kao elektronski uređaj zbog tehničke nesavršenosti komponenti od kojih je izrađen, mogao napraviti trenutku grešku preletanjem brojača preko zadate vrednosti njegovog zadržavanja u ciklusu otkucavanja obračuna. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka od 11.10.2005. godine utvrđeno je da iznos od 1.469.819,45 dinara predstavlja visinu tužiočevog dobitka od 488.000,00 dinara ostvarenog dana 04.06.1999. godine valorizovanog na datum navedenog veštačenja. Primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tuženi kao priređivač navedene igre na sreću, u obavezi da tužiocu kao dobitniku dobitne kombinacije te igre, u smislu članova 13-16 Pravila igre na automatima za igre na sreću zavedenog kod tuženog 29.08.1989. godine, isplati utvrđenu odgovarajuću dinarsku protivvrednost tog dobitka od 1.469.819,45 dinara, pa je za taj iznos usvojio njegov tužbeni zahtev. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužiočev tužbeni zahtev sa sledećom argumentacijom: da je navedene igre na sreću koju je tuženi priredio 04.06.1990. godine bila bez dozvole nadležnog organa u smislu člana 14 tada važećeg Zakona o igrama na sreću ("Službeni