KRIVIČNO-PROCESNO PRAVO - Značaj radnje prepoznavanja (Čl. 104. ZKP)

Prepoznavanje predstavlja meru kojom se utvrđuje da li je iskaz svedoka verodostojan, a ne dokaz jer to može da bude samo iskaz svedoka.

Iz obrazloženja:

"Ocenjujući značaj izvršenog prepoznavanja sud ističe da prepoznavanje ne predstavlja dokaz, jer dokaz može da bude samo iskaz svedoka, dok prepoznavanje predstavlja jednu od mera i radnji kojima se utvrđuje verodostojnost iskaza svedoka. Dakle, sud to što je oštećeni prilikom prepoznavanja izjavio da prepoznaje okrivljenog nije mogao da prihvati kao dokaz o tome da je optuženi izvršio krivično delo razbojništvo za koje je optužnicom optužen. U zapisniku o prepoznavanju nema podataka o tome šta je optuženi učinio, da li je prema oštećenom primenio silu i povredio ga, da li je od oštećenog oduzeo neke stvari, koje stvari, na koji način, šta je sa njima učinio, kada se to dogodilo, iz kojih razloga i slično. Čak i da podaci o tome na ovom zapisniku postoje, on ne bi mogao da predstavlja dokaz o tim činjenicama, pošto tada nije izvršeno saslušanje oštećenog u svojstvu svedoka (on nije ni nakon toga saslušan jer je ministar unutrašnjih poslova Australije odlučio da se od oštećenog ne uzima izjavu kako ne bi ponovo doživeo traumu), on nije opomenut da je dužan da govori istinu, nije upozoren na posledice lažnog iskaza, da nije dužan da odgovara na pojedina pitanja iz čl. 100. ZKP, niti se zakleo."