IZNUĐIVANJE ISKAZA (ČLAN 65. KZS)

Kada su okrivljeni kao policajci u vršenju službe u nameri da iznude izjavu od oštećenog, upotrebili prema njemu silu, tako što su ga nakon privođenja u prostorije OUP tukli tražeći da im da podatke gde se nalazi određeno lice, izvršili su krivično delo iznuđivanja iskaza

Iz obrazloženja:

Iz utvrđenog činjeničnog stanja sud je našao da se u radnjama optuženih stiču obeležja krivičnog dela iznuđivanja iskaza iz čl. 65. st. 2. u vezi st. 1. KZS.

Optuženi su kao službena lica - policajci u vršenju službe, upotrebili silu prema oštećenom u nameri da od njega iznude izjavu gde se nalazi određeno lice, a pri tome su mu naneli tešku i po život opasnu povredu.

Optuženi su u odnosu na osnovno krivično delo iznuđivanja iskaza delovali sa direktnim umišljajem, jer im je namera bila da ovakvim postupanjem iznude izjavu od oštećenog. U odnosu na povredu koju su naneli oštećenom postupali su s eventualnim umišljajem jer su bili svesni da na način na koji su tukli oštećenog, udarajući ga nogama, rukama i palicom u vitalne delove tela, mogu ovome naneti teške i po život opasne povrede i na to su pristali.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 1524/02 od 10.9.2003. i presuda Okružnog suda u Beogradu K. 336/98 od 04.2.2002. godine)

ACTIONES LIBERAE IN CAUSA

Primena ovog instituta postoji samo u slučaju kada je optuženi krivično delo učinio u neuračunljivom stanju, što u konkretnom slučaju kada je optuženi sa vozilom usmrtio drugog učesnika u saobraćaju vozeći u stanju alkoholne opijenosti srednjeg stepena kada je njegova uračunljivost bila smanjena do stepena bitnog, ali ne bitno, ne može se primeniti jer je optuženi bio uračunljiv u momentu dolaska u posed vozila, a takođe i u momentu kada se dogodio saobraćajni udes

Iz obrazloženja:

Optuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 201 st. 2 u vezi čl. 195 st. 1 KZS.

On je, pošto je duže vremena u toku dana konzumirao alkohol, uzeo od svog prijatelja njegovo vozilo i krećući se brzinom od oko 80 km/h, ne prilagođavajući brzinu vozila noćnim uslovima saobraćaja, svestan da tako može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život i telo ljudi, našta je i pristao, a pri tome svestan da kod nekog od učesnika u saobraćaju može nastupiti smrt, ali je olako držao da se to neće dogoditi, pa je zbog alkoholemije u kojoj je bio, usled neprilagođene brzine uslovima saobraćaja nije uočio zaustavljeno vozilo u kvaru ispred koga se nalazio oštećeni, pa je udario u to vozilo i usmrtio oštećenog.

Veštaci su u konkretnom slučaju našli da je okrivljeni posle višesatnog konzumiranja alkohola tražio i dobio od svog prijatelja kola sa kojima je izazvao udes, bio u vreme sedanja za upravljač vozila alkoholisan u granicama srednjeg stepena, te da je tada bio svestan da je pod uticajem alkohola.

Sa tih razloga nije prihvaćena teza branioca da je krivično delo učinjeno iz nehata, jer je optuženi alkohol konzumirao pre nego što je došao u posed vozila i da za to vreme nije razmišljao o tome da će upravljati vozilom.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 1050/02 od 12. septembra 2002. i presuda Okružnog suda u Beogradu K. 560/00 od 28. februara 2002)

EKSTRADICIJA

Kada okrivljeni bude ekstradiran iz druge države određeni pritvor računa mu se od dana kada bude predat našim državnim organima, a vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru uračunava mu se u kaznu.

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. P. 167/04 od 3.2.2004. i rešenje Okružnog suda u Beogradu Kv. 54/04 od 9.1.2004)

FALSIFIKOVANJE ISPRAVE

(Član 233. KZS)

Zastarelost gonjenja za krivično delo falsifikovanja isprave kada je upotrebljena lažna diploma o završenoj školi predajom radnoj organizaciji, počinje da teče od dana kada je krivično delo učinjeno, a ne kada je posledica nastupila.

Iz obrazloženja:

Presudom opštinskog suda koju je potvrdio okružni sud okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanja isprave iz čl. 233. st. 3. u vezi st. 1 KZS.

Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitost protiv navedene pravnosnažne presude zbog povrede iz čl. 95. st. 1. tačka 4. OKZ i 369. ZKP.

Vrhovni sud je razmotrio sve spise, pa je našao da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost gonjenja učinioca krivičnog dela.

Krivično delo falsifikovanja isprave za koje je optuženi oglašen krivim učinjeno je 1997. godine kada je upotrebio lažnu ispravu kao pravu diplomu o završenoj saobraćajnoj školi. Kako je čl. 31. OKZ predviđeno da je krivično delo učinjeno u vreme kada je učinilac radio ili bio dužan da radi bez obzira kada je posledica nastupila, a zastarevanje krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je krivično delo učinjeno, u konkretnom slučaju nastupila je zastarelost gonjenja učinioca krivičnog dela jer prema članu 95. st. 1 tačka 4. OKZ krivično gonjenje za navedeno delo ne može se preduzeti kada protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za delo koje se po zakonu može izreći kazna od pet godina zatvora.

Kako je krivični postupak pokrenut posle proteka roka od pet godina od dana kada je optuženi upotrebio falsifikovanu ispravu Vrhovni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti i preinačio nižestepene presude i odbio optužbu prema optuženom.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Kzz. 22/04 od 3. juna 2004. i presuda Okružnog suda u Čačku Kž. 429/03 od 23. decembra 2003. godine).
 

IZDVAJANJE ZAPISNIKA I DOZVOLJENOST ŽALBE

Protiv rešenja veća prvostepenog suda donetog u smislu člana 337. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku kojim su odbijeni predlozi branilaca optuženih da se izdvoje zapisnici i obaveštenja, nije dozvoljena posebna žalba.

Iz obrazloženja:

Odredbom člana 337. stav 3. ZKP, a na osnovu koje je doneto prvostepeno rešenje, pored ostalog, propisano je da je protiv rešenja o izdvajanju zapisnika i obaveštenja dozvoljena posebna žalba. Kako su u konkretnom slučaju prvostepenim rešenjem odbijeni predlozi branilaca optuženih da se iz spisa izdvoje audio-snimci telefonskih razgovora i zapisnik o saslušanju svedoka, a navedenom odredbom ZKP nije propisana mogućnost podnošenja posebne žalbe protiv takvog rešenja, to Vrhovni sud nalazi da su žalbe branilaca optuženih nedozvoljene.

Pored toga, odredbom člana 398. stav 3. ZKP propisano je, da se rešenja koja se donose radi pripremanja presude mogu pobijati samo u žalbi na presudu. S obzirom da iz spisa proizlazi da je navedeno rešenje doneto na glavnom pretresu, a to znači radi pripremanja presude, to je po oceni Vrhovnog suda i u smislu ove odredbe ZKP, žalba protiv takvog rešenja nedozvoljena i pored toga što je u prvostepenom rešenju navedeno uputstvo o pravnom leku.

Prema tome, odlukom ovog suda nisu povređena prava optuženih, s obzirom na mogućnost da optuženi protiv eventualne osuđujuće presude istu pobijaju po osnovu propisanom u članu 368. stav 1. tačka 10. ZKP, ukoliko smatraju da je zasnovana na dokazu na kojem se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati ako se pri tome ima u vidu da je odredbom člana 337. stav 3. ZKP izričito propisano, pored ostalog, da je samo protiv rešenja o izdvajanju zapisnika i obaveštenja dozvoljena posebna žalba, a ne i protiv rešenja kojim je odbijen predlog da se zapisnici i obaveštenja izdvoje iz spisa.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 401. stav 3. ZKP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. II o. k. 18/04 od 12.3.2004)

DONOŠENJE REŠENJA KOJIM SE OPTUŽENOM SUDI U ODSUSTVU

(Čl. 304. st. 2. ZKP)

Kada iz sudskih spisa proizilazi da optuženi ima prebivalište u tačno određenom gradu u Nemačkoj, tada je rešenje suda o suđenju optuženom u odsustvu primenom člana 304. stav 2. ZKP preuranjeno.

Iz obrazloženja:

Rešenjem prvostepenog suda odlučeno je da se optuženom sudi u odsustvu.

Povodom žalbe branioca po službenoj dužnosti optuženog drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo.

Nepravilna je odluka prvostepenog suda da se okrivljenom sudi u odsustvu jer za to nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 304. stav 2. ZKP. s obzirom da se po izveštaju MUP-a Beograd okrivljeni odjavio sa adrese stanovanja u Beogradu i prijavio prebivalište po mestu rođenja, a to je grad Šveningen u Nemačkoj, trebalo je prvo pokušati uručenje odnosno pozivanje okrivljenog podsredstvom diplomatskog predstavništva Državne zajednice Srbije i Crne Gore u Nemačkoj, shodno odredbi člana 166. stav 4. ZKP. Radi prednjeg se odluka prvostepenog suda za suđenje u odsustvu pojavljuje kao preuranjena.

(Rešenje Okružnog suda u Čačku Kv. br. 51/05 od 17.2.2005. i rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. br. 288/05 od 24.2.2005)

DELEGACIJA NADLEŽNOSTI

(Član 36. ZKP)

Nisu automatski ispunjeni uslovi da se kao mesno nadležan okružni sud odredi sud na čijem području živi okrivljeni

Iz obrazloženja:

Sudija Okružnog suda u Beogradu u smislu člana 36. stav 3. ZKP stavio je predlog da se za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog iz Pančeva zbog krivičnog dela iz člana 245. stav 3. OKZ odredi drugi stvarno nadležan sud - Okružni sud u Pančevu smatrajući da će se očigledno pred tim sudom lakše sprovesti postupak zbog toga što okrivljeni ima prebivalište u Pančevu, a od strane javnog tužioca predloženo je da se pročitaju samo pismeni dokazi koji se nalaze u spisma.

Vrhovni sud je razmotrio spise, pa je po oceni stavljenog predloga našao da nije očigledno da će se krivični postupak lakše sprovesti pred Okružnim sudom u Pančevu bez obzira na mesto prebivališta okrivljenog. Ovo s toga što je krivično delo izvršeno u Beogradu i da je okrivljeni uhvaćen na glavnoj železničkoj stanici. Od okrivljenog je opojna droga oduzeta od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a zbog čega će eventualno u toku postupka možda se ukazati potreba za saslušanjem lica koja su drogu oduzela od okrivljenog, a možda i veštaka koji je veštačio drogu i veštaka neuropsihijatra koji je pregledao okrivljenog.

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije Kr. 646/04 od 11. novembra 2004. i predlog Okružnog suda u Beogradu K. 1350/04 od 3. novembra 2004)

BITNA POVREDA ODREDABA KRIVIČNOG POSTUPKA

Obaveza pravnih lica iz Zakona o računovodstvu da u predviđenim rokovima i na propisan način vrše popis imovine i obaveza i da usklađuju poslovne knjige sa popisom, ne isključuje ovlašćenje inspekcijskih organa da i sami nalažu kontrolne popise robe

(Presuda Okružnog suda u Valjevu, K. br. 39/03 od 11. 6. 2003. god. i rešenje Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 1415/03 od 25. 9. 2003)

BLUDNE RADNJE

Kada je okrivljeni prema oštećenoj primenio silu i izvršio bludne radnje u nameri zadovoljenja polnog prohteva, ali ne i u cilju izvršenja obljube, radi se o krivičnom delu iz čl. 108. u vezi čl. 103. st. 1. KZS, a ne o krivičnom delu silovanja u pokušaju.

Iz obrazloženja:

U žalbi javnog tužioca se ukazuje da je prvostepeni sud utvrdio bitnu činjenicu: primenu sile i pretnje jer je optuženi upotrebio silu prema oštećenoj sa motivom obljube i preduzeo konkretne bludne radnje uperene ka zadovoljenju polnog nagona, dakle podobne da se izvrši obljuba, te u njegovim radnjama stoje elementi krivičnog dela pokušaja krivičnog dela silovanja iz čl. 103. st. 1. KZS.

Iznete žalbene navode Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da kada je sa oštećenom ostao sam u kancelariji okrivljeni je zaključao vrata, skinuo bluzu i počeo da joj se udvara, a zatim je ljubio po grudima, pa je pokušao da joj skine trenerku u čemu nije uspeo. Tada ga je oštećena odgurnula, ustala i pokušala da izađe iz kancelarije, ali ju je okrivljeni sustigao i ponovo uhvatio u zagrljaj, te kako se oštećena i dalje branila okrivljeni je prekinuo sa primenom sile.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud izveo zaključak da je okrivljeni prema oštećenoj primenio silu i izvršio bludne radnje u nameri zadovoljenja polnog prohteva, ali ne i u cilju izvršenja obljube.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 553/02 od 22. oktobra 2002. godine i presuda Okružnog suda u Beogradu K. 324/01 od 24. decembra 2001. godine)

KLEVETA I ODNOS SA KRIVIČNIM DELOM IZNOŠENJE LIČNIH I PORODIČNIH PRILIKA IZ ČL. 94. KZS

Kada je optuženi u dužem telefonskom razgovoru sa trećim licem za privatnu tužilju izneo određene činjenice iz njenog ličnog i intimnog života, tada je izvršio krivično delo klevete iz člana 92. stav 1. KZS, a ne krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 94. KZS

Iz obrazloženja:

Presudom prvostepenog suda optuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 94. KZS.

Povodom žalbe branioca optuženog i privatne tužilje zbog odluke o kazni, drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio, a žalbe odbio kao neosnovane.

Pravilno je prvostepeni sud ocenio izvedene dokaze i našao da je optuženi u dužem telefonskom razgovoru sa trećim licem izneo određene činjenice iz sfere intimnog života privatne tužilje.

Pogrešio je prvostepeni sud kada je radnju optuženog kvalifikovao kao krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 94. stav 1. KZS. Optuženi je izgovaranjem navedenih reči trećem licu za privatnu tužilju izneo neistine koje mogu škoditi njenoj časti i ugledu postupajući tom prilikom sa direktnim umišljajem, jer je hteo da postigne takav efekat što su bitna obeležja klevete iz člana 92. stav 1. KZS, a što sud ovom prilikom samo konstatuje.

Kako se žalbom punomoćnika privatne tužilje presuda u ovom delu ne napada, već se žalba ulaže zbog odluke o krivičnoj sankciji, pa kako je u KZS za oba krivična dela, pa i za delo za koje je optuženi tužen i osuđen predviđena ista kazna, te shodno članu 380. stav 1. tačka 2. ZKP drugostepeni sud ispituje presudu samo u delu u kome se pobija žalbom, a po službenoj dužnosti samo ako je na štetu povređen zakon, što je ovde slučaj, jer kako je naznačeno za oba krivična dela je predviđena ista kazna, i u objektivnom i subjektivnom smislu za optuženog je "povoljnije" da mu se stavi na teret izvršenje krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 94. KZS, a ne krivično delo iz člana 92. stav 1. KZS.

(Presuda Opštinskog suda u Guči K. br. 82/04 od 11.11.2004. i presuda Okružnog suda u Čačku Kž. br. 14/05 od 20.1.2005)

NASILJE U PORODICI IZ ČL. 118a ST. 1. KZS I KRIVIČNO DELO LAKE TELESNE POVREDE IZ ČL. 54. ST. 1. KZS

Kada je dokazima utvrđeno da su odnosi između optuženog i oštećene kao bračnih drugova poremećeni, da je u toku postupak za razvod braka, da je optuženi u dužem periodu maltretira, vređa i tuče, te u toku jednog dana nanese joj lake telesne povrede, a u drugoj prilici - drugog dana maltretira, vuče za kosu, udari joj 5 šamara, tada je izvršio krivično delo u sticaju i to nasilja u porodici iz člana 118a KZS i lake telesne povrede iz člana 54. stav 1. KZS.

Iz obrazloženja:

Presudom prvostepenog suda, optuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilja u porodici iz člana 118a KZS i lake telesne povrede iz člana 54. stav 1. KZS.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu branioca optuženog i potvrdio je prvostepenu presudu.

Neosnovano je isticanje u žalbi branioca optuženog da je sud pogrešno primenio krivični zakon.

Dokazima je utvrđeno da su optuženi i oštećena bračni drugovi, da je u toku postupak za razvod braka, da su odnosi poremećeni, da duže vreme traju rasprave, svađe, međusobno vređanje, šamaranje, udaranje, omalovažavanje pred drugim licima.

U konkretnom slučaju dana 21.8.2003. godine optuženi je šamarao oštećenu u dvorištu porodične kuće uz prisustvo svedoka i pretio joj da će još dobiti šamara.

U drugoj prilici dana 6.10.2003. godine optuženi je oštećenu izvukao iz automobila, šamarao je, vukao po asvaltu, tukao je rukama po glavi i naneo joj lake telesne povrede.

Dakle, na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, u prvom slučaju je povređen telesni i duševni integritet i upotrebljena je pretnja prema članu porodice pa je izvršeno krivično delo nasilje u porodici iz čl. 118a st. 1. KZS, a u drugom slučaju je izvršeno krivično delo lake telesne povrede iz člana 54. stav 1. KZS.

(Presuda Opštinskog suda u Čačku K. br. 716/03 od 14.5.2004 i presuda Okružnog suda u Čačku Kž. br. 504/04 od 9.2.2005)

NAVOĐENJE NA OVERAVANJE NEISTINITOG SADRŽAJA

Ovlašćeno službeno lice za upis direktora preduzeća u trgovinskom sudu dovedeno je u zabludu da u javnu knjigu na osnovu falsifikovane odluke izvrši upis okrivljene kao direktora preduzeća.

(Presuda Okružnog suda u Beogradu Kž. 2693/04 od 5. januara 2005. i presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 592/00 od 25. marta 2004)

NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE AUTORSKOG PRAVA (ČLAN 183-A KZS)


Kada je okrivljeni prodavao veliku količinu kompakt-diskova, sud nije dužan da u presudi nabroji sve naslove kompakt-diskova koje je stavio u promet, već je dovoljno da navede broj diskova i imena preduzeća koja su nosioci autorskih prava

Iz obrazloženja:

Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćenog korišćenja autorskih prava iz člana 183-a stav 1. KZS.

On je na iznajmljenoj tezgi nemajući ovlašćenje nosilaca autorskih prava preduzeća: "PGP", "Mjuzik lend", "Metropolis", "Kroacia rekords", "Super saund digital", "Haj faj centar", "BK saund", "Saund master", "Mjuzik rekord", "Balkan ton", "Pale rekord" i "MSMG mjuzik", stavio u promet 804 kompakt-diska sa snimljenim muzičkim delima izvedenim od strane različitih autora koji su korišćenje autorskih prava za svoja muzička dela preneli na navedene distibutere.

(Presuda Okružnog suda u Beogradu Kž. 2005/04 od 13.9.2004. i presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 285/04 od 19.3.2004. godine)

PRITVOR

(Član 142. stav 2. tačka 1. ZKP)

Kada je okrivljeni strani državljanin sa falsifikovanim ispravama, to su okolnosti koje upućuju na opasnost od bekstva optuženog ukoliko bi se našao na slobodi

Iz obrazloženja:

Iz spisa predmeta se utvrđuje da se protiv optuženog vodi krivični postupak po optužnici za krivično delo iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. OKZ, 33. stav 1. ZOOM i 233. stav 3. u vezi stava 1. KZS.

Polazeći od okolnosti koje su pravilno utvrđene i detaljno opisane u obrazloženju pobijenog rešenja, pre svega činjenice da je optuženi strani državljanin koji nema prebivalište ne teritoriji Državne zajednice SCG i nalazeći da iz toga nesumnjivo proizilazi nepostojanje čvrste veze optuženog za mesto njegovog sadašnjeg boravišta, te i od okolnosti izvršenja dela koja su mu stavljena na teret, a koja se odnose na falsifikovanje isprave vezane za identitet optuženog, prvostepeni sud je osnovano zaključio da utvrđene okolnosti upućuju na opasnost od bekstva optuženog ukoliko bi se našao na slobodi, i da je neophodno dalje zadržavanje optuženog u pritvoru.

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž II 13/05 od 6. januara 2005. i rešenje Okružnog suda u Beogradu Kv. 3069/04 od 22. decembra 2004)