Komentari sudskih odluka

PITANJE UGOVORENE KAMATNE STOPE

Da bi izašli iz ove krize, moramo formulisati čistu misao koja čini tlo slobode. Jedna od tačaka te čiste misli je dosledno sprovođenje principa trodelne podele vlasti, u tom smislu da su naročito sudski organi nezavisni, jer to je izraz ne samo pravnog htenja, već i kulture jednog naroda. Bez nezavisnosti sudstva nema ni pravne države. (Slobodan Perović: "Kultura prirodnog prava" "Pravni život" Beograd br. 9/2000, tom. I, str. LXXVII, LXXVIII).

Bez namere da polazimo od toga da su posle završene bitke svi generali, postavićemo pitanje da li su nastanku ovakve krize našeg pravnog sistema doprineli i koliko, naši sudovi a istovremeno i sudije kao neposredni kreatori primene važećeg prava. Napominjemo da smo na ovakve pojave ukazivali i ranije o čemu postoje i pisani tragovi. (Tihomir Milanović: "Pravni život" – Beograd, br. 11/1998, III, tom, str. 135149, "Pravni život", br. 12/2000, tom IV, str. 116 118). Ovoga puta ćemo posebno analizirati sudsku praksu i odluku Saveznog suda koja po našem mišljenju zavređuje posebnu pažnju a imajući u vidu naziv teme.

Nekada smo imali tzv. politički voluntarizam a sada smo, a imajući u vidu neke sudske odluke, bili u prilici da govorimo i o tzv. sudskom voluntarizmu odnosno došlo je do toga da se pojedine odredbe zakona od strane sudova tumače od slučaja do slučaja. Naravno na različite načine. Način tumačenja je bio u direktnoj vezi sa važećim "pozitivnim" političkim stavovima. Pojava je uočena u praksi privrednog sudstva a nametnuta je od strane najvišeg suda u republici i federaciji.

Zbog takvih pojava došlo je do pravne nesigurnosti u sferi primene zakona i do narušavanja ustavnog načela trodelne podele vlasti.

Pođimo redom. Iznećemo stav sudske prakse koji po nama nije na zakonu zasnovan i koji direktno narušava načelo podele vlasti iz člana 9. Ustava Republike Srbije. Radi se o ugovorenim kamatnim stopama kod tzv. bankarskih kredita između pravnih lica iz člana 1066. ZOO, odnosno o tome da li stopa ugovorne kamate, koja je viša od stope zakonske zatezne kamate, nastavlja da teče i posle dužnikove docnje, kako je to predviđeno u članu 277. stav 2. ZOO. Vrhovni sud Srbije i Savezni sud su po ovom pitanju zauzeli stav da korisnici kredita imaju pravo da zahtevaju da se ugovorene kamatne stope "umere" od strane suda.

Naše mišljenje je suprotno izraženim stavovima, jer nema zakonskog osnova da sudovi mogu umeravati kamatne stope odnosno propisivati njihovu visinu. To je autonomno pravo ugovornih strana iz člana 10. ZOO.

U uslovima monetarne nestabilnosti pred praksom privrednih sudova pojavio se problem tzv. zelenaških kamata, koje po mišljenju korisnika kredita banke kao davaoci kredita, nameću prilikom zaključivanja bankarskih kredita, odnosno da li sudovi mogu da smanje visinu kamatne stope ili ne?

U članu 141. ZOO predviđena je mogućnost da će na zahtev oštećenog sud smanjiti njegovu obavezu na pravičan iznos. Rok za podnošenje takvog zahteva je pet godina od zaključenja ugovora.

Problem za privredne sudove, kada su stranke pravna lica, predstavlja koji iznos kamatne stope je pravičan kada zakonodavac nije doneo propis iz člana 399. ZOO, gde je predviđeno da će se u pogledu najviše ugovorene kamatne stope između pravnih lica primenjivati odredbe posebnog zakona. Takvog zakona za sada nema.

Vrhovni sud Srbije i Savezni sud radi prevazilaženja ove problematike pribegavaju, po nama, čistoj improvizaciji, tako što u svojim odlukama traže od privrednih sudova, kao prvostepenih, da "umeravaju" kamatne stope. Kao kriterijum koji treba uzeti navode se prosečne kamatne stope, koje treba izračunati polazeći od onih koje primenjuju renomirane banke.

Po nama, odredba člana 399. ZOO je imperativne prirode i u takvim slučajevima za pravna lica se može primeniti jedino lex specialis. Tačno je da takvog propisa nema. Kako se onda ponašati? Smatramo da postojeća sudska praksa nije dobra, da je podložna arbitrernosti, da nema uporište u zakonu i da se na taj način grubo narušava načelo podele vlasti iz člana 9. Ustava Republike Srbije.

Savezni sud (Rešenje Saveznog suda Gzs. br. 18/99 od 24.6.1999. godine) nudi sledeće rešenje:

Na osnovu ovog utvrđenja sudovi (Presude Privrednog suda u Nišu P. br. 3762/97 od 24.3.1998. godine i Presuda Višeg privrednog suda u Beogradu Pž. br. 3993/98 od 7.10.1998. godine) su u pobijanim presudama stali na stanovište da je zahtev tužbe osnovan, jer da ovako ugovorena stopa kamate kao viša od stope zatezne kamate na osnovu odredbe člana 277. stav 2. ZOO teče i posle dužnikove docnje.

Navedeno stanovište sudova ne može se prihvatiti.

Pitanje ugovorene kamatne stope između pravnih lica regulisano je odredbom člana 399. ZOO, koji propisuje da se u pogledu najviše ugovorene kamatne stope primenjuju odredbe posebnog zakona, dakle imperativnim putem je izvršeno maksimiranje ugovorene kamatne stope. Istina, takav zakon do danas nije donet, što ne znači da će svaka ugovorena kamatna stopa, čak i ona koja je izuzetno visoko određena, uživati sudsku zaštitu.

Naprotiv, ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnosti konkretnog posla i kao takva u suprotnosti s načelom jednake vrednosti davanja iz člana 12. i člana 15. ZOO, sud je dužan saglasno odredbi člana 141. ZOO kojom se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljene članom 399. ZOO.

Kako je u konkretnom slučaju tuženi u toku postupka prigovorio visini stope ugovorene kamate, sud je prema izloženom ovlašćen da povodom prigovora tuženog pruži sudsku zaštitu kamati koja odgovara prosečnoj realnoj kamatnoj stopi za takvu vrstu posla. Realna kamata podrazumeva kamatu iznad stope rasta cena na malo, odnosno iznad stope inflacije utvrđene za određeni period kao i kamatu iznad stope zatezne kamate, ali u primerenom iznosu. Koji je to iznos sud će utvrditi pribavljanjem izveštaja od udruženja banaka ili renomiranih banaka, a zatim utvrditi koliko iznosi realna stopa ugovorene kamate iznad stopa zatezne kamate.

Kako ugovorena kamatna stopa predstavlja naknadu za upotrebu novca ili drugih zamenljivih stvari, to se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti Saveznog državnog tužioca ukazuje da ne može uživati sudsku zaštitu ona ugovorena kamata koja tužiocu (banci) donosi nesrazmernu korist.

Iako je obrazloženje ove odluke Saveznog suda na prvi pogled besprekorno, ono istovremeno govori i o nelogičnosti i pogrešnom tumačenju zakona a istovremeno i o njegovoj nepodnošljivoj primeni.

Naime, u obrazloženju se kaže da je propis iz člana 399. ZOO imperativne prirode, ali pošto taj propis o maksimiziranju kamatne stope između pravnih lica nije donet, u pomoć se poziva odredba člana 141. istog zakona. Po nama, istovremena primena pomenutih odredbi ZOO nije moguća jer odredba člana 399, kao imperativna, ne omogućava sudu da arbitrira, a nasuprot njoj odredba člana 141. ZOO ostavlja sudu mogućnost da imajući u vidu pravičnost donese odluku o smanjenju kamatne stope za koju se u postupku utvrdi da je zelenaška. To nije sporno, ali se između pravnih lica mora poštovati specijalna odredba iz člana 399. ZOO.

Znači, nema zakonskog osnova da se vrši "umeravanje" kamatnih stopa od strane suda kod tzv. bankarskih kredita, jer se na taj način od strane suda preuzima isključiva ingerencija zakonodavne vlasti. Postupanjem na ovaj način narušava se ustavno načelo o podeli vlasti, povređuju se odredbe člana 10. i 277. stav 2. ZOO i načelo pacta sunt servanda.

Pomenuti stav je u svojim odlukama zastupao Privredni sud u Nišu i Viši privredni sud u Beogradu. Karakteristično je za odluku Saveznog suda, koja je predmet naše pažnje, da nije dala komentar niti protivargument za izraženo mišljenje prvostepenog suda, kao i drugostepenog, a što je obaveza suda koji postupa po zahtevu za zaštitu zakonitosti. Na taj način postignut je suprotan efekat, jer je tom odlukom povređen savezni zakon.

Valja pomenuti da odredba člana 141. ZOO koristi termin "zahtev" a u odluci Saveznog suda se kaže "kada stranka prigovori da je kamata previsoka", sud mora da reaguje i da "umeri" kamatnu stopu. Identično mišljenje zastupao je i VSS u nekim ranijim odlukama. Pošto su parnice zasnovane na dispoziciji stranaka, nejasno je kako su najviši sudovi dozvolili sebi da o nečemu odlučuju kada nema tužbenog zahteva stranaka.

Ovakav svoj stav VSS u svojoj revizijskoj odluci (Rešenje VSS Prev. br. 459/99 od 12.1.2000) donekle je izmenio ali je ponovo došao u koliziju istovremenom primenom člana 141. stav 3. i člana 393. stav 2. ZOO. Već smo ukazali da se zelenaška kamata može "smanjiti" u smislu člana 141. stav 3. ZOO a da član 399. stav 2. propisuje, kao imperativni propis da među pravnim licima najviše kamatne stope propisuje Savezni zakon.

Kontradiktorno obrazloženje rešenja Vrhovnog suda Srbije glasi: da će sud pružiti zaštitu samo prosečnoj kamatnoj stopi, odnosno onoj kamati koja se izkazuje kao ekvivalent primeren davanju koje čini poverilac iz ugovora o kreditu. U protivnom, ako se utvrdi da takva kamata predstavlja nesrazmernu imovinsku korist sud će na zahtev oštećenog istu smanjiti na pravičan iznos. Takvo ovlašćenje suda temelji se u odredbi člana 141. stav 3. ZOO. Zato se na temelju te odredbe zakona, a saglasno načelu ograničenja ugovorne kamate iskazane u odredbi člana 399. stav 2. ZOO i načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja iz člana 15. ZOO takva kamata mora umeriti.

Polazeći od ovog obrazloženja, a upoređenja radi, to bi bilo kao kada bi sudija u odsustvu zakonske norme odnosno pravne praznine, a bez zakonskog ovlašćenja, primenio principe recimo prirodnog prava a ne one koje se podudaraju sa pozitivnim pravom (ius conditium) i na taj način bi se funkcija sudije pomešala sa funkcijom zakonodavca, usled čega bi pozitivno pravo izgubilo onu izvesnost koja mu pripada.

* *

Na osnovu izloženih stavova može se zaključiti sledeće:
Da nema zakonskog osnova da sudovi umeravaju kamatne stope u smislu člana 399. ZOO kod tzv. bankarskih kredita zaključenih između banke i drugog pravnog lica;
Kamatne stope se mogu "smanjiti" jedino na zahtev stranke u smislu člana 141. stav 3. ZOO kada se utvrdi da su iste zalenaške;
Umeravanje kamatne stope u smislu člana 399. stav 2. ZOO predstavlja grubo kršenje zakona na štetu poverioca (banke) uz istovremeno narušavanje načela o podeli vlasti iz člana 9. Ustava Republike Srbije, jer na taj način sudovi preuzimaju ingerencije zakonodavne vlasti;
Umeravanje kamatne stope je suprotno načelu slobode ugovaranja iz člana 10. ZOO i odredaba člana 279. stav 2. istog zakona;
Sudovi nisu ovlašćeni da stvaraju pravo već da isto primenjuju (izvršavaju). (Hans Kenzel ne priznaje podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, jer smatra da postoje dve osnovne državne funkcije koje se ogledaju u stvaranju i primeni izvršenja prava i da te funkcije nisu koordinisane, već podređene i nadređene.)
 
 

 
NADLEŽNOST ZA OBAVEZIVANJE NA PLAĆANJE DOPRINOSA

Ocene o poslovanju naše privrede u poslednjih deset godina kao i o finansijskim efektima tog poslovanja date su kroz mnogobrojne analize stručnih organizacija i državnih organa. U njima su dati i razlozi teškog stanja u kome smo se našli i kao država u celini. Bez ulaženja ovom prilikom u razloge objektivne prirode, a i one kojima smo i sami doprinosili, reći ćemo samo za potrebe ovog komentara, da je takvo nepovoljno stanje privređivanja nužno uslovilo nezavidan položaj zaposlenih, a i drugih lica, koji se sve više približavalo granicama socijalne izdržljivosti. Zaposlenima je plata isplaćivana neredovno, a i u umanjenim iznosima, neretko su upućivani i na prinudne odmore. Jedna od posledica po nezaposlene bila je i u neplaćanju od strane preduzeća doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko). Potpuna slika o uspešnosti poslovanja preduzeća dobila bi se tek upoređivanjem i odnosom preduzeća prema izvršavanju i ove vrste javnih prihoda.

Neuplaćivanje doprinosa za socijalno osiguranje nužno je stvaralo prepreku ostvarivanju prava zaposlenih kod fondova čiji su to prihodi. Poznato je da se povoljnost desetogodišnjeg perioda primanja osiguranika, koji čini penzijski osnov, uzima u odnosu na primanja za koja je uplaćen odgovarajući doprinos. Više sreće su imali oni zaposleni čija su preduzeća svoje obaveze na uplatu doprinosa izmirivala neposredno pred penzionisanje radnika i to samo onih koji su zaista odlazili u penziju. Ostalima, za koje ta obaveza nije izvršena, ostala je mogućnost da im se kao najpovoljniji penzijski osnov uzme onaj period za koji je uplaćen doprinos, a tek kasnije, ukoliko bi obaveza uplate neizvršenih doprinosa usledila posle penzionisanja, to lice bi moglo da traži obnovu okončanog postupka kod penzijske zajednice radi ocene povoljnosti penzionisanja i za te nove periode. Na ovaj način smo došli do praktičnog pitanja sa dalekosežnim posledicama koje je i povod za ovaj komentar: kakve su mogućnosti na strani osiguranika, kojim pravnim sredstvima i u kome postupku da preduzeće u kome je bio u radnom odnosu obaveže na plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje i time sebe dovede u poziciju da ostvari prava koja mu po zakonu pripadaju?

Odmah ćemo reći, da se u pristupu ovom problemu dosta lutalo.


Najčešće, osiguranici su se obraćali redovnom sudu tužbom tražeći da sud usvoji njihov tužbeni zahtev i obaveže preduzeće na uplatu doprinosa za socijalno osiguranje za periode u kojima su, nesporno, bili u radnom odnosu. Obrazloženje za ovaj pravni put se nalazilo u pravnom interesu za ovakvim obavezivanjem preduzeća posle koga bi stranka u upravnom postupku mogla da ostvari odgovarajuće pravo.

Prema primerima iz sudske prakse, sudovi bi u ovakvim predmetima postupali na tri načina:

- tužbu bi odbacivali zbog apsolutne nenadležnosti,
- meritorno bi odlučivali ili bi se oglasili stvarno nenadležnim i
- spise bi ustupali nadležnom sudu u upravnom sporu.

Pre nego što objasnimo svaki od razloga za postupanje, da bismo potencirali pravi način postupanja, naglašavamo da su stavovi Upravnog i Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije oko ovog pitanja identični. Oni se u najkraćem mogu objasniti stavom da se obaveza utvrđivanja i plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje utvrđuje u upravnom postupku.

Odlučujući u upravnom sporu, po zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda, Vrhovni sud Srbije je u obrazloženju presude Uvp.I 164/00 od 29.11.2000. godine dao i sledeće razloge:

Ukoliko preduzeće podnosioca zahteva nije uplatilo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za određne mesece dok je bio u radnom odnosu, zbog koga razloga podnosiocu zahteva ti meseci nisu ušli u penzijski osnov, podnosilac zahteva je ovlašćen da fondu podnese zahtev za donošenje rešenja kojim će obavezati preduzeće na uplatu doprinosa, a u tom postupku podnosilac zahteva ima status zainteresovanog lica.

Takođe, Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije na sednici od 27.12.1999. godine doneo je pravno shvatanje po kome:

Utvrđivanje i naplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko) vrši se u upravnom postupku i ne spada u sudsku nadležnost.

Sud nije nadležan (član 16. ZPP) da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu zaposlenog da poslodavac uplati doprinose uz zarade nadležnim fondovima obaveznog socijalnog osiguranja.

Iz iznetih stavova, proizilazi da je jedini ispravan način u postupanju parničnog suda kada dobije tužbu sa tužbenim zahtevom na plaćanje doprinosa, da podnetu tužbu odbaci zbog apsolutne nenadležnosti, te da ne može meritorno odlučivati. Nezakonito postupa parnični sud i kada se oglašava stvarno nenadležnim i spise ustupa upravnom sudu, s obzirom na to da se nadležnost upravnog suda iscrpljuje u oceni zakonitosti već donetih upravnih akata, ili odlučivanjem po tužbi zbog nedonošenja rešenja od strane upravnih organa, a može da odlučuje i o naknadi štete, ali uvek uz ocenu zakonitosti upravnog akta.

Pravni osnov u stavovima upravnog i građanskog odeljenja je u pravnoj prirodi akta o obavezivanju na plaćanje doprinosa. Takav akt se donosi u vršenju javnih ovlašćenja pa prema tome, uz primenu pravila Zakona o opštem upravnom postupku. Doneti akt ima karakter upravnog akta iz člana 6. Zakona o upravnim sporovima. Prema odredbi člana 7. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima ("Službeni glasnik RS", br. 76/91 ... 54/99), javnim prihodima, u smislu tog zakona, smatraju se prihodi kojima se finansiraju prava i dužnosti Republike i poslovi i zadaci Grada Beograda i opštine utvrđeni Ustavom i zakonom, kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. U članu 15. istog Zakona je predviđeno da doprinosi za socijalno osiguranje obuhvataju:

- doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje,
- doprinos za zdravstveno osiguranje i
- doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Razrada prikupljanja i trošenja svake od navedenih vrsta doprinosa je predviđena posebnim zakonom, pa je tako odredbom člana 113. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br 52/96 i 46/98), predviđeno da sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje se koriste samo za namene određene zakonom i to, između ostalog, za isplatu penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja, pa prikupljanjem novčanih sredstava po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje upravo vrši javna ovlašćenja. U njihovom vršenju, u smislu člana 138. istog zakona, fond ima pravo da vrši uvid u poslovne knjige i dokumentaciju uplatoica doprinosa od značaja za utvrđivanje pravilnosti obračuna i uplate doprinosa, a u članu 139. i 140. su predviđena ovlašćenja fonda u vršenju kontrole, između ostalog, da donese rešenje kojim se nalaže uplata neuplaćenih doprinosa sa kamatom u roku koji ne može biti duži od 15 dana. Za iznos dospelih, a neizmirenih obaveza po osnovu doprinosa utvrđenih rešenjem fonda, fond podnosi nalog za plaćanje organizaciji za poslove platnog prometa (član 142. Zakona).


Prema tome, svoj interes za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje prema poslodavcu kod koga je zaposlen, osiguranik može ostvariti ne u parnici već u upravnom postupku u kome i sam fond, čiji je to prihod, ima obavezu za pokretanje postupka za utvrđivanje obaveze, u kome postupku osiguranik ima svojstvo zainteresovanog lica, sa mogućnošću da štiti svoja prava i pravne interese.
 
 

O nama.. | Sudska Praksa | Aktuelne odluke | Aktuelna mišljenja | Narudžbenica | Kontakt